Autor: J. Martinović – Martin
Danas znamo, da su prva „druženja“ čoveka sa golubom počela u pećinama, koje su zajedno nastanjivali. Sigurno je, da je golub bio izvor hrane, ali verovatno i zabave, jer je uočeno da se može prehranjivati i čuvati, te u vreme putovanja racionalno koristiti za ishranu. Prva putovanja prvih ljudi u potrazi za boljim uslovima života vezani su za nošenje vode i hrane, a kasnije i vatre. Putujući oskudnim prostranstvima, mogao je preživeti samo onaj koji je uza sebe imao vodu i hranu. Naučnici danas smatraju da je čovekova kolevka Istočna Afrika, te da je odatle krenuo na osvajanje kontinenata. Pretpostavlja se da je na tom prvom uspešnom putu vodu nosio u ljusci nojevog jajeta, u sasušenim plodovima viseće tikve (natega) …a hranu koja može potrajati danima u vidu živih ptica i životinja.
Prvi svesni odabiri golubova koji lete visoko – što višlje put neba, obavljani su na Vavilonskoj kuli u praskozorju naše civilizacije.
Naime, kada su Sumerski sveštenici shvatili da Kula Vavilonska neće „dodirnuti“ nebo, na toj najvišoj tačci Mesopotamske ravnice (obožavanje visokih planina) sagradili su
Hram svom božanstvu (Marduku, po nekima Dagonu) jer su mislili da će ih sa te visine bolje čuti i uslišiti njihove molbe, da se vrati medju ljude i pomogne im.
Sumerci su verovali, da su nekada u blagostanju živeli sa Bogovima, ali ljudska pohlepa razljuti Bogove i oni odlete na Nebo. Život bez pomoći Bogova postaje ne izdržljiv, te oni podjoše da ih traže i mole za oproštaj. Ime Babi-Lon znači Vrata-Neba. Plodna ravnica izmedju reka Tigris i Eufrat im se učini mestom gde mogu Bogovi boraviti, te je naseliše.
Po predanju, sveštenici su zapazili da sita jata golubova veselo nadleću plodnu ravnicu te visoko iznad Kule kruže i sleću na krov Hrama Boga Marduka (Dagona). Tako se rodi ideja, da te ptice leteći put neba mogu biti ta nedostajuća veza sa Bogovima. Kako su sletali na Hram, kao naj višlje i naj bezbednije mesto, odakle su budno promatrali žitna vavilonska polja, sveštenici su bili ubedjeni, da su to Božjie ptice, te da im one sa neba donose dugo čekane poruke Bogova.
Budno su pratili let jata i odabirali one koji su leteli naj višlje i „dodirnuli nebo“ te promatrali njihovo ponašanje i pokrete ne bi li „pročitali“ poruku Bogova. Takvi primerci su zatvarani u Hram Božanstva i tu gajeni, a što je bila i prva selekcija golubova u pravcu odabira Visokoletača“.
Ovo verovanje će se vremenom utvrditi i širiti na sve strane Velikom seobom naroda, posle pada Vavilonskog carstva i rušenjem Vavilonske kule. Tako će stići na Balkan i dalje do Atine i Rima.
To je odgovor na pitanje: „Šta je to u našim genima, što nas vuče da bez pogovora obožavamo i gajimo tu pticu ? Možda smo za to odabrani…“
(Nastaviće se…)
