Sava Maksimović – Zemun
Početkom juna 1984g. krenuli smo put Engleske Marjan Ugarković sa suprugom i ja sa suprugom.Putovali smo automobilom Reno 4. Od Zemuna do Bristola ima oko 2500km. U Bristolu nas je na ulazu u grad čekao Džon Kalen.
Krenuli smo jedno jutro i prva stanica bio je Zagreb. Tamo smo po dogovoru posetili mog prijatelja Atilu Dubca koji je pustio tiplere za utakmicu. Utakmicu su sudili Dušan Stankijević i Branko Radivojkov iz Šida. Tu su bili prisutni i tipleraši iz Zagreba Iko Gostović, Olivio Diskordija i Vladimir Šeg.
Vlada se iznenadio kada je video naš auto, i nije mogao da veruje da na tako dug put idemo sa tako malim autom. Ponudio mi je njegov „Alfa Romeo“. Zahvalio sam Vladi i ipak smo nastavili našim prevozom.
Dnevno sam vozio oko 600 do 800km, spavali smo posle svake takve etape.
Prvi koga smo na tom putu posetili bio je H. Kaupšefer u Dorstenu u Nemačkoj. Primio nas je lepo i kod njega smo se zadržali nekoliko sati. Golubarnik mu se nalazi u dvorištu a takmičari su na tavanu u lepim boksovima. Na krovu se nalazi mali trem za učenje mladih i takmičenje. Nudio nam je golubove na poklon ali nismo mogli da prihvatimo jer smo išli dalje za Holandiju.
U Nemačkoj smo posetili
Šilera i Toni Fajdea. Svi oni imaju veoma lepe golubarnike i još lepše golubove. Obično imaju po 8 do 10 pari u priplodu. Od njih trojice najduže smo se zadržali kod Šilera. On ima vrlo prostrane boksove u priplodu za svaki par golubova. Ispred tih boksova nalazi se veliki trem. On je najbolji takmičar a njegovi tipleri su iz loze „Gordon Hjuz“.
Rastali smo se od njih i nastavili put u Holandiju u posetu N.Krefmajeru.
Kada smo stigli kod Krefmajera, tri mužjaka letela su trening. Spremao je jato za „Najduži dan“. Imao je svega četiri mužjaka. Jedan je ostao u boksu, i leti u treningu sam da bi pratio ekipu i eventualno mogao da zameni nekog iz ekipe. Krefmajer je tada u priplodu imao pet pari tiplera, četiri takmičara, nekoliko mladih i pet dropera. Ukupno 25-30 golubova, a tada je bio prvak kontinenta (naravno, bez Engleza). Njegovi tipleri su tada bili uglavnom u crvenoj boji.
Posle posete Krefmajeru, trajektom smo prešli Lamanš i iskrcali se u Doveru. Sada vozim levom stranom. Na putu za Bristol prošli smo kroz London oko 10 časova. Tada je najveća saobraćajna gužva. U Bristolu čekao nas je Džon Kalen, on je tada bio sekretar NTU.
Kod Kalena smo ostali nedelju dana. To smo iskoristili da posmatramo njegove treninge. Mi smo sa Kalenom obilazili golubare, posmatrali treninge i „učili“ kako treba hraniti golubove takmičare kao i priplod. Džon Kalen ima lozu tiplera „Džos Dejvis“. To je veoma priznata loza tiplera. On je sarađivao sa poznatim i uspešnim tiplerašima kao što su Sem Bilingem i Džim Vestikost. Ova loza tiplera odlikuje se odličnim letom, dobrim zdravljem i dobrom operjanošću.
Kalen nas je vozio u Birmingem da posetimo Pola Bovdena i Džek Bodena.
Kod Pola Bovdena smo stigli ujutro i proveli pre podne u prijatnom razgovoru. Pol ima lozu „Boden“ tiplera koji spadaju među najbolje u svetu. Pol ima najlepši golubarnik sa boksovima za matično jato, pojedinačnim boksovima za takmičare i grupnim boksovima za mlade. “Droperi“ su u drugom delu golubarnika. Ima ih oko 25-30 komada. Ispred golubarnika nalazi se kupatilo od betona za „dropere“. Posle ručka krenuli smo svi zajedno kod Bodena. Boden je tada bio stariji čovek, što bi mi rekli „deda“. Kada smo stigli kod Džek Bodena (koji je do tada bio dva puta prvak sveta sa rezultatima 20.20 i 20.40 sati) letelo je jato mladih. Leteli su lepo i veoma visoko. Pitao sam Bodena da li su na dijetalnoj hrani i kako onda tako visoko lete. Odgovorio mi je da je malo pojačao hranu da lepše lete jer smo mi javili da ćemo doći.
Kada sam video njegov golubarnik imao sam utisak da je sagrađen pre 50 godina od starih dasaka i ako uđemo nas nekoliko da će se srušiti. U golubarniku sa leve strane nalaze se boksovi za priplod a sa desne strane na ekserima visi 10-15 merica razne veličine koje služe za doziranje hrane.
Kada sam video njegove golubove, zaboravio sam na stari golubarnik. Do tada nisam video lepše tiplere, a verovatno ni bolje letače. Malo je vremena i mesta da se opišu ti golubovi koji su do tada leteli dva svetska rekorda.
Pol Bovden nam je ispričao jednu zanimljivu anegdotu vezanu za prvi rekord 20.20 sati.
“Tada je Boden hteo da leti 19-20 sati. Pošto je Boden navikao da posle ručka malo odmori, otišao je da odspava. Mi smo videli da golubovi još sveže lete i da mogu da lete više od 19-20, pa smo se dogovorili da vratimo sat u nazad, 60 minuta a da ne govorimo Bodenu. Kada je Boden prekinuo let svi smo skočili i čestitali mu svetski rekord. On se našao u čudu, a onda smo mu rekli da smo vratili sat i da su njegovi golubovi umesto 19.20 leteli 20.20. Naljutio se zbog toga i hteo da poništi rezultat“.
Pol kaže da je Boden kao mladić bio vrlo prgav i nije trebalo mnogo da se potuče sa nekim. Boden je po zanimanju bio berberin. Ispričaću Vam još jednu anegdotu.
Moj kum, isto tipleraš, Zeković Miodrag – „Mićola“, je po zanimanju berberin – „brica“. Kada sam mu po povratku u Zemun pričao o Bodenu, i njegovom svetskom rekordu odgovorio mi je „Eto vidiš, i kod njih je „brica“ najbolji!“.
Složićete se, vrlo duhovita opaska.
